Gestacijska trofoblastna bolest nastaje u organizmu majke od fetalnog tkiva (trofoblasta) i odnosi se na cetiri oblika od kojih je najcesce javlja kao hifdatiformna mola, rede kao invazivna mola, horiokarcinom ili trofoblastni tumor placentnog lezista.

Hidatiformna mola se javlja na oko 0,1% trudnoca, cesce kod starijih zena i mladih od 15 godina. Nacin nastanka je jos nedovoljno jasan, postoje dva moguca objasnjenja. Po prvom nastanak je povezan sa oplodnjom jajne celije ciji je maternalni genom izgubljen ili inaktivisan jednim spermatozoidom, a po drugoj sa dva spermatozoida (u oko 10% slucajeva) pa je genetski matreijal u oplodjenoj janoj celiji iskljucivo ocevog porekla. Moze biti kompletna kada posteljica ima karktaristican grozdast izgled i nekopletna kada se cesce mogu naci fetus ili pojedini njegovi delovi. U slucajevima kada je prisutan vitalani fetus , on obicno ne dozivljava drugi trimester trudnoce, a u retkim slucajevima kada dostigne termin umire posle nekoliko dana.

Simptomi hidatiformne mole su vaginalno krvarenje, uvecan uterus, izrazena mucnina i povracanje. Dijagnostikuje se obicno ultrazvucnim pregledom i merenjem nivoa beta subjedinice humanog horionskog gonadotropina (HCG) u krvi. Povisene vrednosti HCG-a se normalno nalaze u trudnoci i sluze kao osnova brzog testa na trudnocu koji se najcesce koristi radi ranog otkrivanja trudnoce. U slucaju molarne trudnoce njegov nivo u krvi je znatno visi nego kod normalne trudnoce. Lecenje se sprovodi sukcionom evakuacijom sa pazljivom kiretazom, sto je uspesno u preko 80% slucajeva. Ponekad je potrebna i hemioterapija. Vazno je pracenje stanja pacijentkinje merenjem HCG-a posle evakuacije, svake dve nedelje do postizanja dva uzastopna negativna titra, a potom svakih mesec-dva do isteka prve godine. Tokom druge godine pracenje se vrsi na tri do sest meseci. Mogucnost ponovljene hidatiformne mole je desetostruko veca.