Telemedicina

Izraz Telemedicina potice od grcke reci te?e ( tele ) sto znaci udaljen i reci medicina. Stoga predstavlja pružanje medicinskih usluga na udaljenosti. Mnogo sira definicija je da to predstavlja medicinu koja koristi moderne telekomunikacije i informacione tehnologije da bi pružila zdravstvenu negu pojedincima koji su locirani na udaljenim destinacijama.

Nekada davno africka plemena su koristila dimne signale da upozore ljude da se drže daleko od sela jer je u njemu zavladala epidemija. Pocetkom dvadesetog veka ljudi koji su živeli u udaljenim oblastima Australije su koristili dvosmerne radio uredjaje koji su se napajali dinamom sa bicikla, da bi komunicirali sa Royal Flying Doctor Service of Australia.

Pojam eHealth i telehealth su vremenom zamenjeni pojmom telemedicina.

Postoje dva osnovna oblika implementacije telemedicine: uživo i skladisti i prosledi.

Telemedicina uživo može biti telefonski poziv, ali mnogo cesce predstavlja videokonferencijsku vezu. Ovo zahteva prisustvo obe strane u isto vreme i sirokopojasnu vezu. Prisutne su audio i video komunikacija ponekad i sa daljinskom taktickom podrskom.

Skladisti i prosledi telemedicina ukljucuje razmenu podataka, slika i/ili video materijala i transmisiju ovih materijala ka doktorima ili drugim specijalistima. To ne zahteva prisustvo obe strane u tom trenutku i sirokopojasnu vezu.

Potpuna telemedicinska interakcija ukljucuje skladisti i prosledi pracenu interakcijom uživo. Za ovo je neophodno i vremensko planiranje: npr. bolnica X ce kontaktirati bolnicu Y u 11 h da bi diskutovali o pacijentu Z. Idealna telemedicinska konsultantska sesija se ostvaruje u isto vreme izmedju pacijenta kao i izmedju nadležnog lekara sa jedne strane i specijaliste na drugoj strani. U hitnim slucajevima moguce je inicijalnu vezu uspostaviti mobilnim telefonom i proslediti zahtev ka hitnom ukljucenju.

Telemedicina je najkorisnija kada je pacijent ekstremno izolovan (kao u toku jakih zima na Antartiku, udaljenih zajednica u Australiji, Africi i Aljasci) ili gde je specijalisticka usluga izuzetno potrebna.

Medicinski specijalsti koriste telemedicinu obicno oslanjajuci se na slike (pokretne ili staticne) u uspostavljanju dijagnoze. Radioloski snimci i video zapisi se koriste u telemedicinskoj razmeni dugi niz godina. Pored njih u zadnje vreme telemedicinu najvise koriste kardiolozi, oftalmolozi, psihijatri, dermatolozi i patolozi (3).

Telehirurgija takodje može da se razmatra kao deo telemedicine.