Tokom srednjeg veka nije se samo smatralo da je ispod dostojanstva hirurga i lekara da pokazuje interesovanje za akušerstvo, vec se mislilo da nijedan muškarac, osim najdoslednijih privrženika celibata, nije dovoljno dostojan cak ni da diskutuje o ovom pitanju. Smatralo se da su prekomerna radoznalost i požuda jedine pobude svih onih koji su se bavili ovim problemom. Babice su primenjivale metode pomoci pri porodjaju po ugledu na metode pomici seoskim životinjama, što se opravdavalo raznim predrasudama od kojih su se neke zadržale. Pomoc ženi u porodjaju je bila tako loša da je u Nemackoj 1580. godine donet zakon kojim se zabranjivalo pastirima i cuvarima svinja da poradaju žene. Prva knjiga o akušerstvo objavljena isto tako u Njemackoj 1513. godine pod nazivom Vrt ruža za trudne žene i babice. Za ovom knjigom sledile su druge, svaka zacudjujuce netacna; u Švajcarskoj se 1544. godine pojavila Vedra brošura za ohrabrenje pri zacecu i rodjenju coveka i cesti nesretni slucajevi i komplikacije, koja ni u kom pogedu nije bila vedra niti je ženama ulivala ohrabrenje. Posle ove 1555. godine usledila je knjiga Rodjenje covecanstva. Zatim se za porodaj zainteresovao izvesni dr Werff iz Hamburga, ali je uvideo da nešto više o tome može nauciti jedino ako prisustvuje porodaju. Pošto mu to nikada ne bi bilo dopušteno kao muškarcu, preobukao se u ženu i prisustvovao prvom sledecem porodjaju u svom okrugu. Posle izvesnog vremena prevara je otkrivena što je dovelo do toga da je Werff spaljen na lomaci.

Pare je prvi pomagao da se poboljšaju okolnosti svojom knjigom De Generatione objavljenom 1651. godine i time što je osnovao školu za babice u bolnici Hotel Dieu u Parizu. Tamo je predavao o nacinu obrtanja in utero. Mnoge žene su zbog neishranjenosti bile tako mršave i deformisanih karlica od rahitisa, da je normalan porodjaj bi nemoguc; bezbroj žena je umrlo zbog toga što nisu mogle da se porode, bezbroj beba se radalo mrtvo. Ovakvo stanje se malo izmenilo kada je Luj XIV angažovao Jules Clemnta da porodi gospodu de Montespa i dodelio mu naziv lekara akušera. Taj ukaz je omogucio prisustvo muškarca pri porodaju, barem porodaju žena iz otmenih krugova. Udruženje berbera i hirurga u Engleskoj pocelo je oko 1600. godine da izdaje dozvole svojim clanovima da se mogu baviti akušerstvom. Medutim ono nije obezbedivalo nikakvu nastavu iz ovog predmeta tako da je ovaj antagonizam trajao još dugo. Protiv lekara koji su poradjali žene štampani su mnogi pamfleti u kojima su ih optuživali za bestidnost i nepristojni dodir. Babice koje su dobijale dozvolu za rad od biskupa, cesto su birane po svom karakteru a manje po svojoj veštini i iskustvu.