Transplantacija ljudskog lica?!

Lekari u Sjedinjenim Državama izabrali su 12 pacijenata-kandidata za prvu transplantaciju lica na svetu.

Tokom narednih nekoliko nedelja bice procenjeno koliko su ovi pacijenti, cija su lica tesko izoblicena ožiljcima od opekotina, fizicki i psihicki spremni za takvu operaciju.

Nije iskljucena opasnost od medicinskih komplikacija, a pacijent bi verovatno morao da do kraja života pije jake imunosupresivne lekove, koji sprecavaju odbacivanje presadenog tkiva.

Britanske strucnjake, medutim, brine i da li je uopste eticki presadivati necije lice.

'Face off'

Sve do nedavno, ideja o transplantaciji lica bila je rezervisana iskljucivo za holivudske filmove - možda se secate filma 'Face off' - 'Ukradena lica'? U njemu Nikolas Kejdž igra psihopatu koji uzima lice agenta FBI-a, odnosno Džona Travolte. Naravno, ono sto danas u 'surovoj realnosti' nude americki medicinski strucnjaci uopste nije toliko ekstremno.

Glavno pitanje ostaje isto - da li doktorima treba dozvoliti da nekom pacijentu daju lice druge osobe?

Vodeci britanski plasticni hirurg, Piter Batler, kaže da bi i njegov tim hirurga mogao da obavi transplantaciju lica (da skine kožu, misice i nerve sa lica preminulog davaoca i presadi ih drugoj osobi). Jedan problem, medutim, plasticni hirurzi ne mogu da rese sami:

"Ovo je verovatno deset ili sto puta drugacije od ostalih oblika presadivanja organa - na etickom i moralnom planu." - kaže Batler. "Nije pitanje da li mi to MOŽEMO, vec da li TREBA da to radimo. Mislim da o tome treba da bude pokrenuta debata u javnosti, tako da ljudi mogu slobodno da kažu sta misle i da se rasciste sve nejasnoce."

Maska ili lice?

Ti presadeni delovi kože, medutim ne dozvoljavaju nikakve jace pokrete lica, i nisu osetljivi na dodir - tako da ostavljaju utisak maske.

Presadivanje celih misica i nerava, zajedno sa kožom, pomoglo bi u vracanju izraza licu pacijenta. Mnogi od njih nisu, medutim, sigurni da li je bas transplantacija pravo resenje:

"Naucio sam da živim sa sobom takav kakav sam, i da prihvatim sebe u takvom stanju - zbog onoga ko sam i sta sam." - kaže Sajmon Veston, koji je morao ponovo da izgradi svoj život nakon sto mu je lice izgorelo u požaru tokom britanske vojne operacije na Foklandskim ostrvima, pre 20 godina.

Psiholoske posledice

On smatra da presadivanje lica u principu nije losa ideja, ali ga brine kakve bi to psiholoske posledice moglo da ostavi - i na osobu koja se podvrgava transplantaciji, i na njenu porodicu.

"Kako bi bilo da se jednog dana probudim i ugledam u ogledalu nekoga sa drugacijom bojom brade, ili nekoga sa drugacijom bojom kože?" - pita se on, i dodaje:

"Koliko god da se doktori trude da pogode pravu nijansu tkiva, uspeh nece biti stopostotan. A da li ce suprug, ili supruga, osobe sa 'presadenim licem' uopste želeti da poljube tude usne - i to usne mrtvog coveka?"

Istraživanja pokazuju da bi neki ljudi bili i spremni da prihvate presadeno lice, medutim, znatno je manje onih koji bi bili spremni da u slucaju sopstvene smrti svoje lice ponude za transplantaciju.